„Desetka“ je ovog vikenda otišla u ruke (29) dvadesetdevetogodišnje Bojane Bjeljac. Ova rođena Novljanka, sa prebivalištem u Hrvatskoj, odnijela je pobjedu u trci „Banjalučka desetka by Balans+ u ženskoj konkurenciji. Bojana je na cilj stigla za 32:57 minuta, čime je istrčala svoj lični rekord.  Po završetku trke, u nevjerovatnoj konkurenciji žena, utrčavši u cilj, Bojana je sa našom ekipom podijelila svoje utiske sa banjalučke staze.

„Veoma mi je drago mi je što sam ponovo došla na Run&More Park, posebno jer mi je tu bila i prijateljica Olivera Jevtić. Takođe, tu sam kod roditelja u Novom, pa je super što mi je Banjaluka blizu. Uvijek volim doći u naše krajeve, tu se super osjećam i baš volim ovdje trčati“ , kaže Bojana Bjeljac, na početku razgovora.

Ovog puta, ipak je bila brža od Jevtićeve, koja je trku završila na drugoj poziciji, ali Bjeljac na reprezentativku Srbije ne gleda kao na konkurenciju.

„Olivera i ja se poštujemo i volimo, i nemamo konkurentski odnos. Trka je trka, bolji će pobijediti. Ona je sjajna i volim da trčim s njom, uvijek nam je odlična atmosfera“,  tvrdi Bjeljac.

Prvakinja Hrvatske u discplinama polumaraton i maraton, te učesnica narednog svjetskog prvenstva u Dohi u oktobru 2019,  za banjalučku stazu, trku u Banjaluci i organizatore ima samo riječi hvale.

„Run&More Park“ manifestacija  je organizovana na vrhunskom nivou i stvarno nemam nikakvu zamjerku. Odlična je organizacija, ništa ne nedostaje, sve je super. Sve pohvale i čestitam organizatorima“, poručila je druga najbrža maratonka u Hrvatskoj,

Bojana je, za nekog ko se danas profesionalno bavi atletikom, svoje prve trke istrčala prilično kasno, počevši trenirati sa 23 godine. Kako bi došla do današnjih rezultata, morala je kaže, da prođe težak i trnovit put – pun uspona i padova. Netipične godine za početak, ali i netipičan prvi start na kom se našla. I to polumaratonski, pa maratonski.

„Počela sam da trčim prvenstveno zbog sebe i svog zdravlja. Pomalo i iz dosade. I onda sam se prijavila za polumaraton, pa za maraton. Istrčavši prvi maraton shvatila sam da sam izdržljiva i onda sam počela ozbiljnije da treniram. Ne znam tačno ni kada se desio taj preokret, da počnem da se bavim trčanjem profesionalno“, kaže ova vrhunska sportiskinja, prisjećajući se prvih velikih trka.

Kao i kod većine profesionalnih sportista, i Bojanin dan počinje sa dva treninga dnevno i što više pređenih kilometara, posebno, kada se sprema za maraton.

„Trčim dnevno u prosjeku oko 30 kilometara. Svaki dan mi je maksimalno iskorišten, prepun je obaveza i vrlo često nemam vremena za neke druge obaveze osim treninga, tako da bih mogla reći da vrlo rijetko iskačem iz svoje rutine a to je: treniranje, hrana, spavanje i odmor“, dodaje ona.

Otkriva da, bez obzira na sjajne rezultate koje postiže, ipak ne pazi na ishranu koliko bi trebala.

„Ako mi se npr. traži slatko – uzmem. Ne mogu se obuzdati još uvijek, mada bih trebala malo više paziti što se tiče toga. Ali, evo, najiskrenije kažem da ne pazim i jedem sve što mi se jede. Ipak, pred trku baš pazim šta unosim u organizam, doručak je jako bitan. Kod treninga takođe: gledam da jedem što laganiju hranu, kako bih mogla i lakše da podnesem trening. Ali, inače, nema nešto što ne jedem iz ovog ili onog razloga ,  jedem apsolutno sve što i prije“, navodi Bjeljac.

Dodaje da smatra da ishrana nije presudni faktor, iako dosta utiče na rezultat.

„Mislim da bih trebala još poraditi na zdravijoj ishrani. Ne samo ja, nego svi atletičari bi trebalo da paze na to šta jedu i šta unose u organizam“, iskrena je ona.

Premda je staza „Banjalučke 10k by Balans +“ bila mokra zbog kiše, koja je prestala da pada tek pred  samu trku, njoj kao iskusnoj trkačici, to nije pravilo pretjeran problem.

„Kada je suvo i ugodno vrijeme, svakako je lakše trčati, jer ako pada kiša ili je padala, teren je klizav. Mada, da budem iskrena, ako mene pitate ja više volim da pada kiša i da me rashlađuje, nego da je sunčano“, navodi Bjeljac.

Iako voli da sluša muziku, disciplina je ipak na prvom mjestu, pa je skoro nemoguće da je “uhvatite” sa slušalicama dok trenira.

„Moj trener ne preferira da imam slušalice u ušima, tako da muziku slušam kad trenera nema, tj. kada nikog nema i kada me niko ne vidi (smijeh). Nemam neku posebnu muziku za koju sam opredjeljena, slušam sve. Doduše, to radim samo onda ako je neki trening koji nije previše značajan, ali ako je nešto važno, kao što su dionice, nemam slušalice kako mi ne bi skretale pažnju, jer se baš moram skoncentrisati – pojašnjava naša sagovornica.

Kada je u pitanju Bojanino slobodno vrijeme, provodi ga odmarajući u krugu svojih najbližih.

„Otprilike, kao i svaki normalan čovjek, ručak, obavljanje stvari po kući, osim što nemam klasični posao. Tačnije, moj posao je treniranje. Najbitnije je, zapravo, što radim ono što volim“, naglašava pobjednica Banjalučke desetke.

Ipak, priznaje da je to što ona radi malo drugačije nego kod većine ljudi, jer nema radno vrijeme.

„Ako gledate šta je pozitivno i negativno, mislim da bi to bilo pola-pola, možda bi bilo lijepo imati nekakvo radno vrijeme. U svakom slučaju, ovo je barem duplo teže od “normalnih” poslova, jer moraš biti jednako spreman i ujutro i naveče. Ljudi obično imaju radno vrijeme od osam do četiri i nakon toga su slobodni, ali to kod nas ne postoji. Mi nikada nismo slobodni, a pogotovo ne vikendom“, kaže Bjeljac.

Dodaje da je formula za bavljenje atletikom ili bilo kojim drugim sportom jednostavna – morate to voljeti.

„Morate voljeti sport, bilo da je to trčanje ili neka druga aktivnost. Svakako je bolje nego da samo sjedite i ništa ne radite. Uostalom, svi znamo da je fizička aktivnost zdrava za svakog čovjeka. Da se ne bavim trčanjem, sigurno bih se bavila nekim drugim sportom“, sigurna je Bjeljac.

Govoreći o trkama i planovima koji su pred njom, oprezna je kada su u pitanju prognoze, posebno po pitanju lične spremnosti.

„Nisam tačno sigurna koliko sam spremna, jer sam preko ljeta imala određene zdravstvene probleme. Polako izlazim iz tog perioda, pa ćemo vidjeti kako će se dalje razvijati moja zdravstvena situacija. Ništa konkretno ne mogu sada prognozirati, ali radim na tome da budem što spremnija, jer je Doha blizu. Tamo baš i neće biti idealni uslovi, jer će biti pretoplo, tropska klima“, zaključuje Bojana na kraju našeg razgovora. Mi joj želimo puno sportske sreće u Dohi uz obećanje da ćemo se ponovo vidjeti u aprilu 2020. godine u Banjaluci, na 3. „Vivia Run&More weekend“ festivalu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *